Fotografija

Izgubljen u vinogradu…

Jedna fotografija jedna priča.

Vinogradi Tamjanike Rujevica

Ova priča nije klasična priča. Ovo je priča o miru, osećanju i želji. Priča u kojoj jednu od glavnih uloga ima vinograd.

Baveći se vinskim poslom, imao sam prilike da obiđem razne vinarije, ali najviše se obradujem vinogradima.

Na svom poslednjem putešestviju posetio sam Rujevicu, nadomak Kragujevca. Uživajući u blagodetima tog seoskog gazdinstva, dobio sam priliku i da posetim njihov vinograd.

Moji dragi prijatelji, Marija i Ivan, znali su da želim da obiđem vinograd, i ispunili su mi želju. Bio sam srećan kao malo dete kad dobije slatkiš.

Vinograd se nalazi na par kilometara od gazdinstva i pruža jedan divan pogled na deo Šumadije, na brdo Rujevica. Ovde se nalazi geografski centar Srbije, informacija koju nisam znao do tada.

Do njega smo došli kolima i krenuli smo u malo razgledanje, u malu “proveru”.

Mir. Tišina. 

Osetio sam to, taj mir, spokoj, na ovom mestu. Krenuo sam kroz redove, s jednog kraja vinograda na drugi, sa foto aparatom u ruci. Želeo sam da zabeležim svaki momenat, pre zalaska sunca. Sreća, radost. Lutao sam. U jednom momentu sam stao, nisam ništa čuo osim crvkuta ptica iz obližnje šumice, sa oboda brda Rujevica.

Ne postoje reči koje bi opisale to osećanje. Znao sam gde sam, a opet, izgubljen u vinogradu.

 

Vinogradi Tamjanike, brdo Rujevica

Mislim da taj dan nije mogao biti bolji. Koliko mi je samo malo bilo potrebno da nađem svoj mir. Mogao sam čuti svoje misli, nisu nigde letele niti jurile.

Prepustio sam se tom osećanju, prepustio sam se miru i tišini koji je vinograd davao.

Rujevica ima nešto magično, nešto što će vas naterati da se probudite, da živite. Biti u vinogradu, uživati u njegovim čarima na zalasku sunca, nema cenu.

Tih par sati provedenih tu nateralo me je da shvatim neke stvari, a i da prikupim dovoljno hrabrosti da priznam. Ta hladnoća koju sam nosio sa sobom, nestala je.

To je to.

 

 

Doći ponovo tu znači tražiti delić sebe, tražiti mir. Imati želju da nešto promeniš, imati hrabrosti da nešto uradiš.

Vinograd kao terapija. Uvek kad treba, i kad ne treba.

Vidimo se, uskoro!