Lično, Moje

Od momka do poslovnog partnera

Autobiografska priča. Moja priča. Nije se završila. Još uvek.

“Od momka do poslovnog partnera” je priča o zaljubljenosti, ljubavi i hobiju koji je prerastao u posao…

Svake godine pričamo kako okrećemo novi list, kad dođe prvi dan nove godine. Nove stvari, novi poslovi i novo društvo. Kao i svi drugi, tako sam i ja.  Tog prvog dana te nove godine  sam promenio posao. Posle posla došla je i nova simpatija. Sve je bilo praćeno novogodišnjim ludilom. Svaki dan je bio nova avantura.

No, posle par meseci ludovanja, jedan vikend, jedan dan promenio je sve.

Momak postao poslovni partner. Simpatija postala ljubav a hobi postao posao. To leto je bilo prvo leto provedeno sa devojkom duže od mesec dana, skoro svakodnevnog viđanja. Dan za danom su prolazili, a ja bio ludo zaljubljen. Pratili smo sve. Od dnevnih događaja pa do onih noćnih. Od izlazaka, žurki, večera pa do provoda do kasnih jutarnjih sati. To leto je bilo prekretnica, u svakom smislu. Dalo je jedan novi značaj i smisao ovom mom, već ludom i brzim tempom nabijenom životu.

Fotografija preuzeta sa interneta

Zahvaljujući dobijenoj nagradi na jednom prestižnom događaju u našem gradu, imali smo prilike da posetimo severni deo zemlje i da jedan vikend, zajedno uživamo u čarima koje je pružao grad ove priče. Nismo imali neki poseban plan u toj našoj avanturi, ali “morali” smo da posetimo neke vinarije, i da po prvi put zakoračimo u TAJ svet. Na insistiranje naših drugara koji su bili takođe u toj avanturi sa nama. Delili smo isti auto, isti hotel i istu želju. Da ovo bude TAJ vikend, vikend koji nećemo zaboraviti. Nikad!

Za nas dvoje, jedna vinarija je bila dovoljna da odlučimo da ćemo biti deo tog vinskog sveta. Sam obilazak vinarije i vinskog podruma ostavio je veoma upečatljiv utisak na nas. Degustacija nas je skoro ostavila bez daha, zamalo u svakom smislu. Čaša za čašom… Flaša za flašom… Posle određenog vremena prešli smo u restoran gde smo nastavili sa pričom, ali i sa vinom koje proizvodi ta vinarija. Ubrzo nam se pridružio i vlasnik, koji nas je začarao pričom o vinu, o istoriji vinarije i proizvodnji pod njegovim magičnim krovom. Jedno vino, drugo, treće i tako u… nedogled… Mirisi i ukusi, pomešani.

Sama priča koja je išla uz ova vina bila nam je glavni okidač. Za našu priču. Za naš početak. Za ulazak u ovaj svet.

Za ideju koju sam ja imao. Sa njom. Za nas.

Posle završenog vikenda i započetog prvog radnog dana, na red došlo je sumiranje utisaka, uz prvu jutarnju kafu. Taj vikend je bio zaista nešto! Ideja se rodila i trebala je da se realizuje, da se pokrene mali hobi koji će nas uvesti malo više u taj hedonistički novi svet. Bio je početak septembra, a septembar je značio da đaci kreću u školu ponovo, da se studenti vraćaju u grad, i da sve firme, i ne samo firme, počinju da funkcionišu posle letnjih odmora. Svi su nešto žurili, pa i ja  sa njima. Da se vratim i krenem u ovaj poduhvat. Nije mi dugo bilo potrebno da smislim naziv tog zajedničkog projekta. Seo sam za latop, otvorio internet pretraživač i krenuo u potragu za odgovarajućim imenom. Bilo je dovoljno par sati da shvatim da će projekat imati naziv VinskeTure.rs.  Želio sam da utičem na lokal, na svoj grad i na svoju zemlju i da taj domen bude svima poznat, po vinskom svetu, po vinskim putevima i turama koje ćemo zajedno kreirati u budućnosti. Nas dvoje.

Domen kupljen i sad je vreme da se osmisli tema, sadržaj i glavni koncept koji će biti noseći za ovaj projekat. 3 dobra meseca su mi bila potrebna da spojim taj moj svet sa turističkim. Da napravimo jedinstveni projekat, vinski portal, koji će svima pružiti šansu da zakorače u vinski svet Srbije. Imao sam pomoć, nju, devojku sa početka priče. Znala je puno iz turizma, kroz svoj posao i kroz svoju turističku agenciju. Znala je šta je bilo potrebno, za ovo, za nas. Bili smo odličan tim. Spojili smo naše znanje u ovu ideju. Dve celine u jednu jedinstvenu, zvanu vinske ture. Vinska ponuda protkana turističkom. Sva ta kulturna i istorijska nasleđa koja samo čekaju da otkriju neku svoju priču… Uz vino…

Momak postaje partner.

Zvanično, vinski portal je bio pušten u rad tek posle nove godine. Tačnije 1. februara te 2014. godine. Taj dan je bio još jedna prekretnica. Moja lična, ljubavna. Dan kada smo oboje zakoračili u ovaj svet i krenuli da gradimo nešto, ime, brend, ne obazirući se na to šta čini nama. Prva godina je kažu najteža i najbolnija. Vreme koje će pokazati da li ova ideja vredi ili ne. Ovo je hobi, pričali smo. Samo da izdržimo prvu godinu, sve će biti lakše. Tešili smo se. Nije bilo tako. Nije bilo lako. Nije.

Izgubili smo se negde, na tom putu, nas dvoje. Znam. Video sam, ona nije. Bila je zaljubljena, i dalje je, mislim. Nije primetila moju nervozu, moj nemir. Bilo joj je dovoljno da budem tu, pa makar i u drugoj sobi. A ja sam radio i radio. I danju i noću. Trudio se da sve postignem. Za nas. Za nju… Ali nije bilo dovoljno, za mene. Nije.

Dan za danom, nedelja za nedeljom… Prolazili su… Prolazili…

I tako, hobi nam postao posao a nas dvoje? Tu smo bili, tu negde, tinjali kao neka vatrica u hladnoj zimskoj noći. Svi ti tragovi u snegu… Gubili se… Od događaja do događaja, od promocije do promocije, od degustacije do degustacije. Zajedno. Kao tim. Ali nije bilo isto. Nestala je ta iskra ljubavi, iskra koja je gorela u toj avanturi na severu zemlje, koja je bila pokretač za mnoge stvari. Zašto? Znam ja zašto, a zna i ona. Ćutimo. Radimo. Živimo. Za ovaj momenat. Za ovu priču.

Jer da nije ovih stvari, bili bi samo stranci, koji su se samo slučajno sreli… Te decembarske noći… U kafani zvanoj Šešir…

Fotograadija preuzeta sa interneta