Promoter, Putovanje

Budimpešta – tamo gde je Dunav najlepši

Novembar u znaku avantura i putovanja.

Kroz neko neformalno druženje saznao sam da postoji mogućnost odlaska u Mađarsku, na kratko studijsko putovanje, do Budimpešte i Egera.

Nije da nisam sklon avanturama, ali odlazak u Budimpeštu me je baš radovao. Mislio sam da će mi prijati mala promena sredine, a i upoznavanje jedne nove vinske regije za mene, kao što je Eger.

Kroz panonsku ravnicu, od Novog Sada do granice Mađarske, autobus je delovao kao najjednostavnije rešenje za ovaj put. Ako planirate da idete autobusom i bez angažovanja turističke agencije, obavezno rezervišite povratne karte, jer ćete imati problem sa polaskom iz Budimpešte. Verujte mi na reč.

Granice Srbije i Mađarske

Na našu sreću, ispred nas je bio samo jedan autobus, dok su kolone automobila bile kilometarske

Oko 5 sati provedeno u autobusu nije bilo tako strašno, znajući da stižeš u novi grad, u tu Budimpeštu. Na moju sreću hotel je bio udaljen oko 300m od autobuske stanice. U pitanju je bio hotel Hunguest Hotel Millennium, po preporuci koleginice iz Mađarske koja je i bila naš najavljeni vodič za vinski grad Eger.

Nisam zamišljao da ću morati da se vozikam gradskim prevozom po Budimpešti ali vožnja metroom je uživanje. Hotel je udaljen oko 5km od centra grada i postoji 3 načina da dođete do centra. Metro, gradski autobus i taksi. Na vama je da odlučite (metroom za 4-5 minuta stižete do centra).

Ono što me je obradovalo na putu do hotela jeste novi stadion fudbalskog kluba Ferencvaroš, koji se nalazi u neposrednoj blizini. Groupama Arena je naziv ovog stadiona, i on je trenutno najveći stadion u Mađarskoj, sa kapacitetom od 23,698 posetilaca. Nažalost, Ferencvaroš je taj vikend igrao u gostima pa nisam imao prilike i da prisustvujem meču uživo.

Grupama Arena Budimpešta

Grupama Arena – stadion FK Ferencvaroš

Posle kratke pauze u hotelu krenuli smo u malo razgledanje okoline i prva stvar je bila obezbediti kartu za gradski prevoz, uključujući i autobus i tramvaj i metro. Kupili smo kartu za 72h koja pokriva sve prevoze, što je bila prednost jer da smo plaćali za svaki prevoz koji smo koristili potrošlili bi sigurno i do 3-4 puta više novca. Karta za 72h je bila 4150 forinti, što bi u prevodu bilo oko 13€.

Nastavak je usledio. Prva vožnja metroom i to u pogrešnom pravcu. Malo zabave i smeha nije na odmet, jer kad se prepustite nekome da vas vodi to može da bude veoma komično. Smejali smo dok smo prelazili na drugu stranu ulice.

 

Naša sledeća stanica je bila centar grada i Vaci ulica (Váci utca). Jedna od najpoznatijih ulica u Budimpešti. Puno restorana, kafića i prodavnica, koje turisti uglavnom obilaze. Škljocanje foto aparatom, sevanje blica sa telefona, puno priče, smeha. Podsetilo me centar Beograda i Knez Mihailovu ulicu, u pretprazničnom raspoloženju. Okolne ulice su takođe bile pune raznih lokala, restorana… U jednoj od tih ulica spremao se čuveni božićni vašar. Gastronomski specijaliteti, razne rukotvorine, i jedna velika jelka, na Verešmarti trgu u produžetku te čuvene Vaci ulice.

Vaci ulica Budimpešta

Jelka na Verešmarti trgu i čuvena Vaci ulica

Nakon Vaci ulice, sledeća destinacija za obilazak bila je Dunavski kej i mostovi koji spajaju Budim i Peštu. Šetnja uz Dunav bila je osveženje, pogled na sve one velelepne zgrade sa druge strane reke. Fotografije koje sam napravio taj dan će vam reći sve.

Posle “lagane” šetnje i uživanja u pogledu na Dunav i njegovo okruženje, bilo je vreme za osveženje i klopu. Odluka je bila da testiramo jedan od italijanskih restorana u Vaci ulici i pravo da vam kažem bio je pun pogodak. Odlična i veoma ukusna klopa. Naravno, kad je u pitanju nešto slatko, preporuka je bila da odemo do kafea Ana, koji se nalazi na sredini Vaci ulice. Kafa i parče torte za kraj tog dana. Savršena kombinacija.

Vaci ulica Budimpešta - gastro deo

Levo čorba od luka, sa mocarelom, kao specijalitet, a desno Bejlis kolač sa šlagom

Drugi dan smo počeli veoma rano, putovanjem do grada Eger, u istraživanje njegove vinske doline. Međutim, to je neka druga priča. Iz Egera smo se vratli kasno popodne i naše istraživanje Budimpešte smo nastavili krstarenjem Dunavom. Jedna od super ponuda turističke organizacije Budimpešte jesu i ova krstarenja Dunavom. Na našu sreću stigli smo taman na rezervisano krstarenje, te smo mogli malo da usporimo ritam. Sat vremena na Dunavu uz čašu vina, slušajući priču Dunava i Budimpešte.

 

 

Ako želite nekog da oduševite ili da priredite iznenađenje, ovo je jedan od predloga. Zaista.

Krstarenje traje oko 1h i možete da vidite sve mostove koji spajaju Budim i Peštu, kao i sva ta velelepna izdanja, spomenike i zgrade koja imaju pogled na Dunav.

Posle dunavske avanture nastavili smo sa noćnim istraživanjem grada. Dobili smo opet preporuke od našeg vodiča iz Egera za neka kultna mesta i ulice koje ne bi trebalo da zaobiđemo. I da napomenem, gde god da želite da stignete, tu je metro. Sviđa mi se dostupnost u Budimpešti. Ukoliko se i izgubite pronađite metro i odvešće vas pravo u samo srce Budimpešte.

Pošto je deo metroa bio zatvoren zbog radova i rekonstrukcije, zamenski prevoz je bio autobus. Bar u pravcu hotela. Malo više vremena u prevozu, ali Bože moj, ništa strašno. Podsetilo me na špic u Novom Sadu, kad je septembar, kad se kreće u školu i na fakultet. Gužva.

Sve u svemu, veoma interesantno proveden dan.

Subotu smo ostavili za istraživanje Budima. Lagani doručak u hotelu pa vožnja metroom do druge strane Dunava, do Budima.

Plan je bio da se obiđe Ribarski Bastion (Fisherman’s Bastion), da se vidi Parlament sa ove strane Dunava kao i ostale velelepne zgrade.

Ribarski bastion je izgrađen 1905. godine na zidinama srednjevekovne tvrđave. Bedemi ovog Ribarskog Bastiona su tako nazvani nakon što su gradski ribari imali dužnost da odbrane ovu stranu brda u toku srednjeg veka, ali postojeći bastion nikada nije aktuelno korišćen u odbrambene svrhe.

Ribarski Bastion Budimpešta

Pogled na Ribarski Bastion i statue u jednom od prolaza

Ispred Bastiona se nalazi crkva Sv. Matijasa, 700 godina stara crkva. Jedna od najpoznatijih struktura i u njoj se održavalo krunisanje kraljeva Mađarske kao i venčanje kralja Matijasa. Kada su Turci zauzeli utvrđenje 1541. godine, ona je pretvorena u džamiju. U 19. veku je urađena restauracija, i to u neo-gotskom stilu i sa originalnim srednjevekovnim freskama na belim zidovima. Unutar crkve se nalazi muzej, koji pruža pristup kriptu kao i maloj kolekciji religioznih vrednosti.

 

Iako je vetar duvao nije omeo istraživanje Budima i Ribarskog bastiona. Kiša je bila predviđena po prognozi, pa smo morali i malo da požurimo.

U jednoj od kula koje su deo ovog Bastiona začuo se i zvuk violine. Jedan stari čikica je stojao na sredini i svirao. Kakav osećaj! Dok je vetar duvao zvuci violine su mu prkosile.

Pogled sa Ribljeg Bastiona

Pogled sa Ribljeg Bastiona na Dunav

Pošto je bilo oko 14h, imali smo dovoljno vremena i da odemo do Trga Heroja, koji nismo uspeli da obiđemo prethodni dan. Ukoliko neku od ovih lokacija obiđete danju preporučujem vam da to uradite i noću. Dodaće malo magije vašoj avanturi.

Trg Heroja Budimpešta

Iza mene Milenijumski spomenik i pogled na ceo Trg Heroja

U srcu Budimpešte nalazi se Trg Heroja (Hősök tere) – mesto istorije, tradicije i pravo blago kulturnih spomenika.

Nalazi se u peštanskom delu Budimpešte, u četvrti Terezvaroš, na samom ulazu u Gradski park. Trg predstavlja jedan od najrasprostranijih otvorenih prostora u Mađarskoj.

U samom centru trga nalazi se Milenijumski spomenik, čija je gradnja počela još 1896. godine. Središnja figura ovog spomenika je korintski stub visok 36 metara i na čijem se vrhu nalazi kip arhanđela Gabriela. Stub na kojem se nalazi ovaj kip okružen je statuama sedmorice vođa koji su predvodili mađarska plemena kroz basen Karpata davne 896. godine.

 

Ime ovog trga simboliše sve hrabre ličnosti Mađarske, kao što su Sveti Stefan Mađarski, Lajoš Košut, Rakoci Ferenc i drugi. Figure koje stoje na kraju kolonada predstavljaju rad i napredak, rat i mir, slavu, čast – sve ono što je potrebno da bi imena koja su uklesana na trgu dobila status heroja. Tradicija i istorija Mađarske na ovom čudesnom mestu.

Obavezno posetiti noću.

Posle obilaska Trga Heroja vratili smo se u centar grada, na ručak i posetu jednoj od najboljih poslastičarnica Budimpešte – Szamos Gourmet Ház. Nalazi se na Verešmarti trgu u nastavku već spomenute Vaci ulice. Odličan izbor domaćih kolača, peciva i dezerta koji su ili mađarski ili austrijski specijaliteti. Inače, ovde se i pravi čokolada, kao deo samog Szamos-a . Postoji i opcija da se prijavite za kurs pravljenja čokolade, pa ko voli nek izvoli.

Szamos Gourmet Ház Budimpešta

Silva kolač (šljive i bademi) u Szamos poslastičarnici

Naravno, dan se tu ne završava. Kasnije uveče nas je čekao odlazak na Festival Vina – Borfesztival u prelepom hotelu Gellert, na obali Dunava. Ovo ostavljam za neki drugi put, za neko drugo mesto. Nadam se da će vas se svideti i Budim i Pešta, da će vas očarati i začarati svaki njegov kutak.

Budimpešta zaista ima da pruži i pokaže mnogo.

Mogu samo da kažem da će me opet videti, u nekoj novoj avanturi, u nekom novom istraživanju, jer koliko god da mu vremena posvetite malo je.

Do sledeće avanture!

P.S. Ukoliko želite da proverite i ostale fotografije pogledajte moj Instagram profil i bacite pogled na ovaj FB album.