Izazov jednog brice…
Dan za šišanje. Dan kao svaki drugi. Nemam neku specijalnu kosu o kojoj moram preterano da brinem a šišanje praktikujem 1 – 2 puta mesečno, zavisno od obaveza i slobodnog vremena. Moj brica je Andrija. Znate onaj berberaj u ulici Mite Ružića, u centru Novog Sada? E taj berberaj!
Tog dana sam bio zvao da se najavim za popodne, jer znam kolika gužva zna da bude kod njega. Jbg, čovek radi svoj posao dobro, radi ono što voli. Malo čekanja i dođe moj red za šišanje. Standardno muško šišanje, bez nekih posebnih zahteva. Sedam na stolicu i kreće akcija. Prošlo je vreme “zemunelo” frizura, nema izmotavanja, mora redovna frizura. Šta ćeš, odraste čovek.
Posle desetak minuta, brica odlaže svoj alat i kaže: “Gotovo je. Sačekaj malo. Treba mi tvoja asistencija.” Onako zbunjen ustajem sa stolice, i sedam pored vrata koja vode u PUB. Momci rasklanjaju ostale stolice i samo jednu postavljaju na sredinu. Jedan od njih mi prilazi, daje telefon i kaže: “Snimaj sada ovo”. Brica mi govori da upalim štopericu i da merim vreme. I da govorim koliko je vremena ostalo, do punog jednog minuta. Onako zbunjen prihvatam se zadatka.
U tom mometu iz PUB-a dolazi jedan momak, seda na stolicu. Na onu stolicu, na sredini lokala. I čeka.
Prilaze mu ostali momci. Pripremaju ga za šišanje a svako od njih u ruci drži svoj alat – makaze, mašinicu i češalj. U jednom momentu čujem Andrijin glas koji mi kaže da se spremim, jer oni kreću! Uključujem štopericu na svom telefonu, dok drugim telefonom snimam ono što se dešava ispred mene. “Sad”, viknu Andrija. U tom momentu čujem samo rad mašinice i makaza i vidim njih petoricu kako “igraju” oko momka u stolici.
“Gotovo”, viknu jedan od njih. 58 sekundi na štoperici. Povukoše se sa sredine a u stolici sedi momak ošišane i sređene frizure. Za manje od jednog minuta.
Vraćam telefon jednom od momaka iz berberaja, gledaju snimak i čude se. “Uspeli smo”, viknu jedan od njih. Andrija mi prilazi, zahvaljuje se a ja onako zbunjen uzimam svoje stvari i izlazim napolje. Nisam ni slutio da ću biti deo ovakve predstave. Uopšte.
Posle nedelju dve dana, listajući svoj Facebook timeline primetih video koji je okačio Andrija, brica. Video snimljen u berberaju. Mislim da je bolje da i sami pogledate video, ukoliko ga već niste videli, negde. Nisam znao šta da kažem. Ovaj izazov jednog brice vredi pogledati.
https://www.youtube.com/watch?v=5-elvqf2a6w?rel=0
#ONEMINUTBARBERCHALLENGE – Izazov jednog brice
Gledam ovo i ne mogu da sakrijem svoje oduševljenje. Pa ja sam bio na generalnoj probi za ovaj izazov. Toliko energije je uloženo u ovo da je to prosto neverovatno!
Ukoliko mislite da je ovo samo neka montaža, dođite u ulicu Mite Ružića i uverite se sami. Dočekaće vas spremna i vesela ekipa, ekipa berberaja “Čarolija”.
O brici, o berberaju…
Andrija Nikitović, za mnoge poznatiji kao “Brica”. Svoje usavršavanje je započeo davne 1996 godine, i od tada njegov život dobija drugu notu. Kroz srednju školu i vojsku pekao je zanat i te 2003 godine se odlučio na izazov zvani “Čarolija”. Ovaj izazov je započet u ulici Mite Ružića, u samom srcu Novog Sada. Kroz muziku, dobru energiju i ljude, ova ulica dobija dušu. Tokom godina berberaj je rastao. Berberaj koji je pravio žurke, okupljao ljude i pravio “haos” u ulici Mite Ružića. Ne tako davno, berberaj dobija novo lice, koncept koji i danas postoji – PUBERAJ – caffe and haircut (Feniraj – Puberaj – Berberaj).
Ukoliko imate vremena, a došli ste na šišanje, odvojite malo vremena i popijte kaficu. Uživajte u muzici. Doći će i vaš red. Za šišanje.
