Ja pijem Marselan, a ti?
Kao i ostale moje vinske priče, i ova dolazi sa razlogom.
Marselan sam upoznao par dana pred novosadski Interfest, festival vina, događaj koji okuplja vinoljupce i poznavaoce vina iz cele Srbije, a i šire.
Moja svakodnevna rutina u poslednjih godinu dana podrazumevala je kratak boravak u jednom od lokalnih kafića/restorana posle posla. Kafa, lagana hrana i eventualno čaša vina za kraj tog radnog dana. Tog dana sam imao želju da uz hranu popijem čašu crvenog vina, jednog od mojih omiljenih. Bilo je toplo, ali nisam mario. Prijala je ta čaša vina. Aroma crne ribizle, jagode, zrele šljive, sa diskretnim tonovima vanile i slatkih začina.
Tih dana se uveliko spremalo za Interfest, centar grada je bio prepun. Postavljali su se štandovi za vinarije koje će da izlažu svoja vina na datom festivalu. Sve je bilo užurbano. No, moj sklad nije bio prekinut. Sedeo sam, i uživao. Imao sam, da kažem svoje “mesto” u tom restoranu, jedan od onih uzvišenih, barskih, stolova.
Bašta restorana je bila skoro puno, kao i svakog tog radnog dana. Za jednim od tih stolova sedelo je društvo meni poznato, koje je uživalo u nekim novim vinima. Prolazeći pored bašte zaustavili su me i ponudili mi čašu vina, rozea, da probam. Hteli su da čuju moje mišljenje. Bio sam malo odsutan, ali sam bio iznenađen prijatno tim rozeom, zaista. Rekao sam koju reč i uputio se na “moje” mesto. Kafa, hrana, i čaša vina. Uživao sam u tom smiraju dana. Lagano. Bez žurbe.
Posle nekog vremena, društvo koje je sedelo u drugom delu bašte se lagano razišlo i Dejana, jedna od mojih omiljenih ugostitelja, prišla mi je i donela čašu crvenog vina. Rekla je: “Ovo moraš da probaš, obavezno!” Odložio sam pribor, sklonio moju čašu vina u stranu i približio ovu novu.
Vino intenzivne rubin crvene boje, boja koja se prelamala u čaši. Veoma voćnog karaktera, koji je malo podsećao na to vino koje sam prethodno pio. Svidelo mi se. Arome zrele kupine i višnje. Arome koje nisam mogao da prepoznam na prvu loptu, arome duvana i crne čokolade, sa dodatkom nekog džema od šumskog voća. Fino izbalansirano. Bio sam oduševljen. Ta jedna čaša bila je dovoljna da ga nazovem mojim omiljenim vinom. I danas je. Još uvek!
Moje oduševljenje nisam sakrio narednih dana i svima koji su me pitali šta da probaju na festivalu vina, rekao sam: “Marselan! Pod obavezno, makar i samo jednu čašu!” Naravno, morao sam i ja da iskoristim priliku i da uzmem za sebe jednu bocu Marselana, da pokušam da shvatim šta je to što me je toliko oduševilo. Zašto sam se njemu zarekao na družbu.
Nešto više od 6 meseci je prošlo od prvog upoznavanja a ja sam i dalje sa njim, sa Marselanom. Prija mi. Elegantno i kompleksno vino a tako jednostavno za uživanje. Kad ga upoznaš.
Ukoliko želite da podelite svoja mišljenja o ovom vinu, tu sam, za vas. Za nekim od tih visokih stolova, pijem svoje omiljeno vino.
Živeli!