Korak po korak, u vinski svet…
O vinskom svetu nisam znao puno, do pre 5-6 godina. Saznao sam prvenstveno kroz obuku koju je tada neko meni blizak prolazio, radio i učio. Video sam svašta, učili su o raznim regijama, sortama i načinima proizvodnje. Učili su kako treba da se degustira vino, kako treba da se poslužuje…
Išli su čak i na vinske ekskurzije u sklopu obuke koju su imali. Jeste, bilo je interesantno, tada, ali nisam bio planirao da se bavim vinskim turizmom. Niti bilo kojom vinskom pričom. Ono što mi je bilo ostalo jeste da istražujem. Čašu za čašom… Flašu za flašom… Vežbao sam, degustirao, ali ne sa puno znanja o svakom popijenom vinu. Morao sam to da promenim.
Po pokretanju malog hobija koji je posle prerastao u posao, uspeo sam da zakoračim malo više u ovaj vinski svet. Prvi susret koji sam imao sa Udruženjem Somelijera Vojvodine je bio u martu te godine kada smo startovali sa vinskim turama, sa našom vinskom pričom. Grupica mladih entuzijasta se okupila u jednom od lokalnih restorana, blizu fakulteta, da bi saznali informacije o vinskom svetu, o stilu života koji će ih promeniti.
Puno se pričalo o ovoj obuci kao o načinu bežanja iz zemlje Srbije, o načinu dobijanja posla na brodovima koji plove po celom svetu. Zaista. Veći deo ljudi koji završi obuku ima na umu da će mu obezbediti kartu u jednom pravcu, kartu za beg iz Srbije. Nisam hteo tako da razmišljam. Nisam. Tek sam zakoračio u taj svet, treba ga istražiti, pružiti mu šansu da zaživi. Te martovske hladne noći saznao sam informacije koje će me približiti korak više ovoj novoj avanturi. Nisam se odlučio tada za obuku, morao sam drugačije da razmišljam, drugačije da gledam unapred…
Krenulo je istraživanje vinskog sveta. Vinarija za vinarijom, promocija za promocijom, ali ja i dalje bez pravog znanja o vinu. Jako sam želeo da se to promeni. Obilazili smo vinarije sa ciljem da saznamo što više o vinima koju sa na našem tržištu. Nije bio lak posao. Negde pred završetak leta, kontaktirali su me iz Udruženja i preneli mi informaciju da počinje nova obuka i da ako želim mogu da se priključim. Biću obavešten o tačnom datumu početka te vinske avanture. Brojao sam dane. Sate. Do prve nedelje oktobra. I zakazanog prvog dana obuke.
Sećam se jako dobro tog dana. Restoran na Ribarcu. Grupica od 20 osoba. Ovu moju grupicu nije činio samo muški svet, nego i ženski. Vinoljupci, vinke. Budući somelijeri.
Obuka je trajala skoro 2 meseca. Razni predavači iz vinskog sveta, iz sveta ugostiteljstva i ljudi usko vezani za ovaj svet. Štivo koje smo imali pružalo nam je infromacije o vinskim regionima sveta. O raznim sortama koje se gaje. O načinima proizvodnje vina. O posluživanju vina, u restoranu… Ukusi i mirisi. Uparivanje hrane i vina. Hedonizam. Toliko tema, a toliko malo vremena za sve to. Dan za danom, regija za regijom i polako.
Svaki dan smo imali priliku da probamo neko novo vino. Uspeli smo da saznamo karakteristike vina koje smo pili, sorte od koje je napravljeno. Istraživali ga. Ocenjivali ga, onako amaterski. Uživali u svakoj čaši. Bio sam iznenađen kada sam saznao da u vinu možemo da osetimo neke dodatne aromatske note, a njih otprilike ima oko 50ak. Čula su bila iznenađena svom tom aromatikom. Sve smo mi to osetili u svojoj sredini, rekli su nam. U kuhinji naše bake. U dvorištu. U šumi. Na livadi. Jedinstveno iskustvo, upamćeno do kraja života.
U sklopu obuke su i one vinske ekskurzije, sa početka teksta. Mogu vam reći, treba biti pripremljen za to, u svakom smislu. Moja grupa je imala priliku da poseti 2 vinarije na Paliću i 2 vinarije u Smederevu. Ovo je bio još jedan korak bliže ostvarenju mog cilja, moje ideje.
Posle završene obuke nastavio sam sa degustacijama, promocijama, festivalima i posetama vinarijama. Posao se ubrzao a sa poslom i ja. Puno etiketa vina, puno raznih čaša a ovaj put imao sam i znanje o vinu, regijama… Svaki dan, vikend, neka nova vinska priča. Pričam tu priču, vinsku, drugima, pokušavam da doprinesem razvoju vinske kulture i vinskog turizma. Širim krug prijatelja, ljubitelja i poznavaoca vina… Pričam moju priču!
Svi ti koraci ka vinskom svetu imaju samo jednu stvar zajedničku. Istraživanje! Jednostavno je. Ako želite da budete deo ovog vinskog sveta, da pronađete vaše omiljeno vino ili vinariju, morate da istražujete. Kao i ja. Nisam stao, niti planiram da stanem. Želim i biću i dalje deo ove vinske priče. Deo vinskog sveta Srbije a i šire. Istraživaću. Uživaću. Degustiraću. Za sebe. Za svoju dušu. Za vas.
Živeli!
