Saga, priča o grafičkom dizajneru – kako se postaje i opstaje. Jedna od priča kojom pokušavam da približim svet jednog grafičkog dizajnera ili dizajnerke. Tokom godina sarađivao sam sa nekoliko dizajnera, i svako od njih ima svoju priču, sagu, svoj put. Ovo je priča jedne od njih.
Sasvim je izvesno da ukoliko ste kao mali izražavali svoju “maloletničku kreativnu delikvenciju” po zbirci Čika Jove Zmaja ili ste menjali lične opise nedužnim ličnostima u novinama; nemilosrdno trošili bojice, flomastere i listove papira kako biste “udarili” svoj pečat ili dodelili svoj “vizuelni identitet”..da, jednog dana ćete (od)služiti svoju kaznu kroz društveno koristan rad u polju grafičkog dizajna.
Čuvari estetskih vrednosti će vas zadržati izvesno vreme u kavezu (prim. prev. škola, fakultet, kursevi) kako biste ovladali pravilnikom zvanično odobrenih formi oblikovanja, kompozicije i hijerarhije. Sticanjem prava da poletite iz kaveza, sva naučena pravila su spremna da ih primenite a još više da ih prekršite jer… Šta je život bez bunta? Kako je Koja iz Discipline kičme rekao: “Najgori naučno fantastični film” 🙂 …I tako ćete od postanka evoluirati do opstanka grafičkog dizajnera.
Svesnost o sebi kao dizajneru i objektivnost prema svom radu je od velike pomoći kada utvrđujete sopstvene afinitete. Niste jedini koji umete da “plivate u okeanu”. Svakako niste ni najbolji u svim stilovima plivanja. Ali to nije razlog da ne budete odlični u bar jednom stilu. Onom koji sami odaberete. Iskustvo nas uči da smo najviše zadovoljni kada dosegnemo veštinu i umeće da oblikujemo svoje ideje kroz boje i oblike koji će najpre zadovoljiti nas same ili koji će biti razumljivi većini ljudi, ukoliko imamo takve pretenzije. Osim ako nije reč o apstraktnoj ili konceptualnoj ideji. Takve ideje najčešće završe sa etiketom “Lost in Translation”i pronalaze svoju publiku duboko ispod mainstream površine koja neće zahtevati posebno objašnjenje jer se sama interpretira kroz oči svakog pojedinačnog posmatrača. Dakle, dizajner mora pametno da bira svoju publiku pred kojom izlaže.
Stadijum uspešnosti svakog dizajnera zavisiće najviše od:
ŽELjE
IDEJE
VEŠTINE
RADA i..
..malo SREĆE 🙂
Da bismo započeli stvaranje, moramo imati inspiraciju. Svakoga inspirišu različite stvari. Priroda, prostor, muzika, ljudi…osećanja.
Prostor u kojem stvaramo može mnogo doprineti u procesu rada. Inspiraciju crpimo iz detalja i zbog toga je lepo okružiti se ljubavlju koja diše kroz okruženje. Fotografije dragih ljudi, suveniri sa destinacija koja želimo da pamtimo ili ponovo posetimo, knjige iz kojih smo memorisali odabrani skup reči, biljke koje dele energiju sa nama, boje koje pulsiraju negde na periferiji naših misli..
Muzika koju slušamo komponuje naše misli i osećanja..ako se dovoljno prepustimo i uhvatimo ritam, možemo emitovati iznenađujuće kreativne talase. Birajte muziku da bi ona izabrala vaše najlepše tonove.
Kreativnost drugih nas podjednako inspiriše na rad. Prošetati hodnicima interneta i posetiti kreativne galerije drugih je svakako poželjan trening za dizajn rekreativce i profesionalce.
Austin Kleon je to lepo opisao u svojoj knjizi “Steal Like an Artist”.
I na kraju..zašto je lepo biti dizajner? Čovekov najveći cilj je da bude slobodan. Zato se i oslobađamo kaveza. Da stvaramo u slobodi svojih emocija, uzburkanih ili smirenih, sređenih ili rasutih, primerenih ili buntovnih, jasnih ili tajanstvenih. Puteva je mnogo, a svaki može biti pravi ako znaš da nebo nije granica.
U potpisu – “Sofi”
