Svet digitala

Analiza sadržaja u nekoliko koraka

Kad bi morao da postavim prvo pitanje to bi bilo: Šta je analiza sadržaja?

Postoji čak I zvanična/formalna definicija za ovo: Metoda istraživanja za subjektivno tumačenje konteksta tekstualnih podataka putem sistematske klasifikacije kodiranja I identifikacije tema ili obrazaca.

Ovo možda zvuči previše nerazumljivo, ali ajde da pojasnimo malo.

Sve se svodi na to da bilo koja forma kvalitativnog istraživanja se dalje kategorizuje i deli na dva glavna aspekta. To su:

  • Zapažanje učesnika – ovde je učesnik studije istraživač, i
  • Opservacija bez učesnika – u ovom načinu posmatranja, istraživač ne učestvuje, već samo posmatra.

Ono što je bitno da naglasimo kada je u pitanju analiza sadržaja pristup koji možemo da iskoristimo je opservacija bez učesnika. U prevodu, nije bitna količina sadržaja, nego kvalitet istog.

Glavni cilj analize sadržaja je osnovno tumačenje različitih perspektiva i mišljenja različitih subjekata.

Ako pričamo o marketingu, to je jednostavno revizija vašeg sadržaja na sistematski i planski način. U cilju davanja dragocenih informacija i priprema same marketing strategije sadržaja. Ovo sam spominjao u mom prethodnom tekstu kao bitnu stavku u kreiranju online vidljivosti i promociju iste.

Sve ove informacije nam služe da utvrdimo koje su nam snage i slabosti kada je u pitanju sadržaj sajta. Svaki aspekt analize/evaluacije zavisi od ključnog indikatora uspeha (KPI – Key Performance Indicators) koji ste odabrali kao izvor informacija.

Analiza sadržaja u nekoliko koraka

Da bi shvatili u kom pravcu treba da ide vaša analiza, morate da postavite neka pitanja od vitalnog značaja kada je u pitanju analiza sadržaja:

  • Koji delovi sadržaja su najbolji?
  • Koje konkretne teme se najviše povezuju sa vašom publikom?
  • Koji tekstovi su zastareli (kojima treba da posvetite pažnju)?

Razlozi zašto vršite analizu sadržaja moraju biti veoma jasni od početka. Zašto? Da ne bi izgubili svoje dragoceno vreme i resurse radeći to. Ako imate vremena i resursa na bacanje, onda znate šta da radite, i u kom pravcu da idete.

U tom pogledu, neki od ključnih ciljeva analize koje morate imati na umu su:

  • Određivanje određenog načina za poboljšanje aspekta organskih performansi pretrage (za unapređenje SEO taktike kada je u pitanju sadržaj)
  • Identifikovanje specifičnog sadržaja koji je u prošlosti bio izuzetno dobar (dobro rangiran i optimizovan sadržaj)
  • Posebne teme koje je važa publika tražila
  • Pobrinite se da istaknete stranice sa visokim prikazima, ali niskim konverzijama
  • Generisanje različitih ideja za budući sadržaj (imajte na umu da je bitna i kreativnost koju pokazujete kroz sadržaj)

Naravno, pored ključnih ciljeva na koje morate da obratite pažnju, dva glavna razloga za analizu sadržaja su:

  • SEO – analiza sadržaja je odličan način da se utvrde slabe tačke u SEO strategiji, i odličan način da se one naknadno isprave
  • Content Marketing – savršeno rešenje za poboljšanje vašeg marketinga u budućnosti

Analiza sadržaja u nekoliko koraka

Ako želimo da razumemo sve o analizi sadržaja i dođemo do srži problema, razumevanje i primena narednih koraka je pod znakom moranja.

Prvi korak – kreiranje dokumenta za unos svih elemenata sadržaja (ovo može da bude neka vrsta tabelarnog prikaza): pronaći svaki deo sadržaja koji ste napisali i objavili. Evo glavnih načina kako to uraditi:

  • Koristeći određene alate kao što su Screaming Frog ili URL Profiler
  • Unositi ručno sve URL adrese u dokument – ovo je okey ako imate nekoliko stranica. Ukoliko imate preko 100 stranica, moja preporuka je da koristite alat koji sam spomenuo iznad u tekstu. Kada unesete sve adrese u dokument, ostavite dovoljno kolona za ostale podatke koje ćete prikupiti.

Drugi korak – Prikupljanje specifičnog seta podataka:

  • Prvi deo je vezan za SEO:
    • Ciljane ključne reči (Targeted Keywords)
    • Naziv stranice (Page title)
    • Zaglavlja stranice (Page Headings Used)
    • Meta opis (Meta description)
    • Neispravni linkovi (Broken links)
    • Odnos jedinstvenog pregleda stranice sa ukupnim brojem pregleda stranice (Page Bounce Rate)
    • Prosečno vreme provedeno na stranici (Average time spent on page)
  • Drugi deo potrebnih podataka vezan je za content marketing:
    • Vrsta sadržaja (Type of content)
    • Broj reči (Word count)
    • Dodeljeni tagovi (Assigned tags)
    • Opšte teme (General topics)
    • Broj komentara i aktivnosti na društvenim mrežama (Number of comments and social shares)
    • Poziv na akciju (Call to action)
    • Podaci o konverziji (Conversion data)

Treći korak – Analiziranje svih podataka.

Jedan od nesumljivo navažnijih koraka, ali i najdužih. Temeljna i potpuna analiza može da traje nekoliko nedelja ili meseci, i to je normalna stvar.

Neću ići u detalje kada je u pitanju analiza. Napomenuću samo da je bitno da pogledate ona 3 pitanja od vitalnog značaja u tekstu gore i da odlučite u kom pravcu će da ide vaša analiza.

Četvrti, poslednji korak – Izrada spiska akcija nakon analize sadržaja

Ono što je bitno jeste naredni korak kada sve završite. To je izrada spiska akcija koje planirate preduzeti nakon završetka analize sadržaja. Moram da napomenem da je takođe bitno dati rokove za svaku od planiranih akcija. Nemojte dozvoliti sebi da ovo ne uradite do kraja, da ostavite nezavršeno. Potrudite se da ispoštujete svoje zadate rokove.

Analiza sadržaja - content analysis

Kada budete odradili nekoliko analiza sadržaja, moći ćete da donesete neke bitne i važne marketinške odluke koje mogu da utiču na vaš biznis/posao. Ovo će vam takođe pomoći da razvijete i ispromovišete svoj brend, povećate svoj ukupni ROI, kao i da smanjite troškove i uštedite vreme.

I najvažnije, imajte na umu činjenicu da zaista ne postoji jedinstveno rešenje koje može da se primeni na sve i svakoga.

Na kraju dana, sve se svodi na vaše specifične ciljeve, želje i potrebe.

Ja sam definisao svoje, a vi?